Izborili smo novu državu PDF Ispis E-mail
Administrator   
Friday, 30 November 2012

ImageDan republike 29. novembar u Beogradu u četvrtak je u svom domu slavio na svoj način penzioner Ljubo Babić. Sa svojih 97 godina, koje gordo nosi, Ljubo Babić, bivši borac, političar, ambasador i poslednji živi većnik Drugog zasedanja AVNOJ-a je istorijska ličnost. - Ne znam da li je iko drugi od većnika živ. Ne javljaju se. Možda sam poslednji... kaže uz osmeh. Rođen je u selu Laminci kod Bosanske Gradiške početkom oktobra 1916. i odlično se seća istorijskog dana i noći, kada je u Domu kulture u Jajcu glasovima delegata formirana nova država FNRJ.

- Sećam se mnogih detalja, ali najviše atmosfere nade i osećanja koja je vladala među delegatima da se u Jajcu dešava nešto od istorijskog značaja. Napolju je bilo minus dvadeset, visoki sneg, ali mraz niko nije osećao. Sala u razrušenom Domu kulture je uređena, ulepšan ceo grad. Narod je dočekivao goste. Ja sam kao komesar Sedme krajiške brigade bio delegat ZAVNOBIH iz Mrkonjić Grada. U Jajce sam došao peške, jer je to blizu, mada su mi nudili da dođem na konju - kazuje stari većnik.

Jajce je 29. novembra 1943. bilo mala prestonica na slobodnoj partizanskoj teritoriji. U njoj su bili smešteni Vrhovni štab i CK KPJ. Zbog straha od bombardovanja grad je popodne 28. novembra zamračen.

- Samo je u sali Doma kulture gorelo veliko svetlo. Podijum je bio iskićen jugoslovenskom zastavom sa petokrakom, zastavama Amerike, Engleske i SSSR-a. U dnu stola za predsedništvo nalazila se skica novog grba FNRJ. Slikar Đorđe Andrejević je jarkim bojama naslikao portrete Staljina, Ruzvelta i Čerčila. Tita nije morao da slika jer je sedeo pored nas. Ja sam ga znao, viđao sam ga ranije u Bosanskoj krajini na smotri proleterskih brigada - priča Ljubo Babić, koji je tada imao 27 godina.

Zasedanje AVNOJ-a trajalo je čitavu noć. Većnici su bili ubeđeni, posebno posle kapitulacije Italije, da će izaći kao pobednici iz rata i da imaju pravo na svoju državu.

- Imali smo partizansku vojsku, prve narodne odbore, veliku teritoriju koju smo oslobodili i predstavljali jedan od faktora u antifašističkoj koaliciji. Bili smo ubeđeni da će pobednička koalicija podržati našu novu državu. Zato je na kraju Drugog zasedanja AVNOJA-a 29. novembra 1943. godine Tito mogao da kaže: "Doviđenja drugovi na Trećem zasedanju AVNOJ-a iduće godine u Beogradu!" - priča Babić.

Pamti veliko slavlje koje je nastalo u Jajcu. Uz Ljubu su bili i supruga Vera i ćerkica Slobodanka koje je poveo sa sobom u Jajce.

Sa suprugom Verom podigao je troje dece, koja su im podarila petoro unučadi. Živeli su, kažu, srećno u FNRJ kao u kući svih Južnih Slovena.

- Boreći se za slobodu Južni Sloveni su se faktički borili za svoj opstanak. Nismo mi u partizane pošli da bismo igrali kozaračko kolo, već da bismo se borili za goli život.

Nažalost, zemlju koju smo stvorili u Jajcu srušili su devedesetih ćoravi političari. Razni Miloševići, Tuđmani i drugi unesrećili su milione ljudi da bi napravili male i poslušne drižave drugim vladarima - razočaran je poslednji većnik iz Jajca.

Ljuti ga što su došla vremena da Tito i mrtav danas nekima smeta, a što se na AVNOJ, kao prvu demokratsku tekovinu, potpuno zaboravilo.

Da bi svoja najvažnija sećanja spasao od zaborava napisao je knjigu "Izazovi, posrtanja, sunovrati".

- To je priča malo o meni, više o Jugoslaviji, koju smo šest decenija gradili, a koju su nam srušili.

Nesrećan sam jer sam mislio da ću biti sahranjen uz pesmu "Druže Tito mi ti se kunemo". A sad ne znam kako ću otići na onaj svet - rekao nam je vrlo ozbiljno Ljubo Babić.

M. Lopušina

Večernje novosti 29.11.2012.

 
« Prethodna   Sljedeća »