Titovo parče slobodne zemlje PDF Ispis E-mail
Administrator   
Monday, 29 June 2009

ImageGoražde – Retke su sredine u BiH u kojima se još neguje uspomena na Josipa Broza Tita i održavaju nekadašnja spomen-obeležja podignuta njemu u čast. Jedan od izuzetaka je mali Titov park, podignut 1980. godine na omanjem uzvišenju iznad magistralnog puta prema Foči i dalje ka Dubrovniku, odnosno Goraždu i Beogradu. Iznad betonirane, napukle, crvene petokrake stoji veliki, iz daleka upečatljiv natpis Tito, a iznad njega je već stasalih 88 borova, zasađenih za njegovih 88 godina. Bilo je to vreme kada su meštani Mravinjca, puni elana, ali i po partijskom zadatku podigli ovaj park koji je, međutim, upravo zahvaljujući tim ljudima preživeo političke mene i minuli rat, po čemu je ova mala mesna zajednica postala prepoznatljiva.

 

Meštani Mravinjca, posebno oni koji stanuju uz Titov park, kažu vam uglas da je to „ jedino slobodno parče zemlje u Bosni i Hercegovini”, naglašavajući da „park ne održavaju nikakve institucije, naredbe ili direktive, već oni sami”.–Teško onom ko digne ruku na Titove boriće, slova i petokraku, kazuje nam uglas grupa meštana Mravinjca.

 

Ovde, petnaestak kilometara od Goražda, kraj reke Drine, u mesnoj zajednici Mravinjac, u zgusnutim kućama, živi oko 450 stanovnika Bošnjaka. Do pred poslednji rat bilo ih je više i većina je radila u obližnjoj hemijskoj industriji „Azot” u Vitkovićima. Od fabrike su danas ostale samo zidine i prazne hale, tek manji broj Srba sevratio na predratna ognjišta, ali su današnji meštani Mravinjca ostali zakleti sledbenici i poštovaoci „Titovog lika i dela”. I ne samo što se zaklinju, već skoro pune tri decenije paze Titov park.

–Možemo se o svemu šaliti, ali kad je u pitanju naš Tito, tu nema šale! Kad se samo setim, u Titovo vreme smo krampom i lopatama gradili pruge, puteve, škole, a ove današnje demokrate ne mogu najsavremenijom mehanizacijom ni kilometar autoputa da urade bez afera. Nisu u stanju ni da okrečesve ono što je za vreme Tita napravljeno, kazuje Osman Herak, jedan od komšija i neformalnih čuvara Titovog parka u Mravinjcu.

 

Emiz Fejzić dodaje kako su danas pojedinci sve posvojili, ali nisu i ne mogu ovo parče njihovihuspomena.

–Ovaj naš park je naša i Titova slobodna teritorija, kaže Emir Fejzić, jedan od članova omladinske radne brigade koja je pod komandom ovdašnjeg aktiviste i preduzetnika Sulja Hrelje, 1980.godine, nakon Titove smrti, osmislila i podigla ovo spomen-obeležje.

Izuzdin Hastor se do u detaljaseća da su betonske temelje za slova kopali duboko 40 centimetara, da je njihova debljina 30 centimetara, te da su visoka 15 metara, a široka oko osam metara.

–Najviše betona nam je trabalo za petokraku. Naravno, sve smo radili ručno. Dole mešali beton kraj asfalta, a zatim udarnički ga gurali kolicima uzbrdo. Sećam se, bilo nas je dosta, a najvredniji su bili Dževad Alikavazović, Nada Begović, Nevlida Osmanspahić, Rašid Hrelja, Milomirka Delić i Svetko Begović, kazuje Hastor.

 

I najbliža komšinica Titovog parka Sehija Pozder kaže da su i ona i njen suprug Edhem učestvovali u akciji.

–Kad smo završili park, niko od nas dvoje nije bio srećniji. Tokom rata sam strahovala da park ne pogodi neka granata i da ga ne ošteti. Ali srećom, sve je preživeo, priča Pozderova.

I nakon poslednjeg rata meštani Mravinjca – Bošnjaci i retki Srbi povratnici, nastavljaju da svakodnevno održavaju Titov park. Kako je smešten odmah uz prometnimagistralni put brojni prolaznici svraćaju, fotografišu se, a neki polože i sveže cveće.

 

Ako nam dirnete Tita – biće belaja

 

Početkom 1992.godine u Mravinjac je došlo nekoliko aktivista Stranke demokratske akcije, nagovarajući meštane da sa brega iznad magistrale uklone slova i petokraku.

–Usprotivili smo se i upozorili ih, ako nam dirnete Tita – biće belaja, nakon čega su odustali! I danas, kad bi neko pokušao da oskrnavi Titovom park ne bi se dobro proveo, veli Nermin Đuzel.

 

Užičani, ako može, dajte bronzanog Tita

 

Neostvarena želja meštana Mravinjca je da u ovom parku podignu bronzani Titov spomenik. Čuli su, kažu, da ih ima nekoliko na užičkom otpadu preduzeća „Sinma”, ali priznaju da nemaju para za njegov otkup.

–Ako može ovako preko novina, pozivamo ih da nam daju bronzanog Tita, koji bi ovde zablistao punim sjajem, poručuju meštani Mravinjca, koji se svake godine 30. aprila naveče, okupe u Titovom parku gde pale tradicionalnuprvomajsku vatru.

–Tada pevamo njegove pesme, sećamo se lepog vremena, koje će se teško ponoviti, kaže Emir Fejzić.

 

S.Heleta

 

Politika 09.03.2009.

Zadnja Promjena ( Monday, 29 June 2009 )
 
« Prethodna   Sljedeća »