Najbolje čuvana tajna SFRJ: Tito je želeo atomsku bombu PDF Ispis E-mail
Administrator   
Friday, 16 December 2016

ImageU vreme Hladnog rata i opšteg straha od atomske bombe, državni vrh neutralne SFRJ osniva nuklearni institut Vinča. Svečano ga je otvorio predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito, a SFRJ je bila jedna od samo sedam evropskih zemalja koje su same izgradile nuklerani reaktor.

Nekoliko godina kasnije, daleko od očiju javnosti započinje tajni projekat "Atomska bomba". Tokom jednog eksperimenta dolazi do havarije u kojoj je pet mladih naučnika ozračeno smrtonosnom dozom uranijuma i jedina šansa za spas njihovih života je bila u eksperimentalnoj klinici Kurije u Parizu.

Francuski doktor Žorž Mate dolazi na radikalnu ideju - po prvi put u istoriji medicine napraviće transplantaciju koštane srži. Pet Francuza rizikovaće svoj život kako bi spasli potpune strance, jer su svi dotadašnji pokušaji transplantacije imali smrtne posledice i za donatore i one koji su primali koštanu srž.

Projekat atomske bombe vodili su ljudi koji su bili vrlo bliski s Titom – Leka Ranković i Jovo Kapičić.

- Moramo imati atomsku bombu. Moramo je napraviti makar nas godinama stajala polovine svih prihoda - reči su kojima je Edvard Kardelj objašnjavao prohteve prvog jugoslovenskog nuklearnog programa pokrenutog krajem 1948.

Bio je to neverovatno velik poduhvat za mladu jugoslovensku državu, pogotovo u vreme kada Staljin još nije imao svoju bombu (napraviće je 1949.). Glavni motiv za nuklearno oružje bio je sukob Tito-Staljin i izbacivanje Jugoslavije iz zajednice komunističkih zemalja.

Tito lično je izabrao Vinču za izgradnju instituta. Na prostoru od oko 60 hektara, ubrzo je nastalo veliko gradilište. Livade, voćnjaci, vinogradi su nestali i počela je velika akcija gradnje laboratorija, radionica sa upravnim i stambenim zgradama i na taj način je u Jugoslaviji počela nuklearna era.

Na ceo projekat potrošeno je tadašnjih 1,75 milijardi dinara, odnosno 282 miliona dolara. Odgovornost za nadzor jugoslovenskog nuklearnog programa dodeljena je početkom 1955.

Saveznoj komisiji za nuklearnu energiju čiji je predsednik bio Aleksandar Ranković, šef tajne policije i potpredsednik Saveznog izvršnog veća. Zanimljivo je uočiti paralele sa sovjetskim programom gde je Lavrentij Berija, šef sovjetske tajne policije takođe nadzirao razvoj atomske bombe.

Partnerstvo je ostvareno s Norveškom i SSSR-om. Program nuklearnih istraživanja nastavljao se punim tempom. U Vinči je osnovan odsek za obnavljanje nuklearnog goriva 1956.godine.

Uređaj nulte snage moderiran teškom vodom sagrađen je na istoj lokaciji 1958, a 1959. dopremljen je i istraživački reaktor snage 6,5 megavata pokretan uranijumom obogaćenim na 80 posto uranijum-235. Ovaj reaktor sagradili su Sovjeti, a isporučivali su tešku vodu i visokoobogaćeni uran. Razlog tome bilo je zatopljenje odnosa sa SSSR-om za vreme Hruščova što je omogućilo sovjetsko-jugoslovensku saradnju.

Jugoslovenski državni podsekretar Slobodan Nakićenović u pismu norveškim partnerima iz oktobra 1960. navodi nužnost izgradnje fabrike za preradu plutonijuma kako bi se prerađivalo istrošeno gorivo, a "uređaj bi trebalo da ima kapacitet od najmanje jedne i po tone uranijuma na godinu, kako bi reaktor mogao da radi punom snagom.

Fabrika međutim nikada nije sagrađena. Tito je u međuvremenu obustavio program. Razlozi tome bili su mnogi. Sovjetska pretnja Jugoslaviji je oslabila nakon dolaska Hruščova na vlast. Tito je u međuvremenu postao najveći pobornik nuklearnog razoružavanja i jedan od vođa pokreta nesvrstanosti, pa bi nuklearne aspiracije naštetile njegovom ugledu. Na kraju, program je bio vrlo skup, a ponudio je malo rezultata.

Blic 15. 12. 2016.

 

#JosipBrozTito #Jugoslavija #Yugoslavia #SFRJ #antifašizam #antifascism

 

 

 
« Prethodna   Sljedeća »