Titova zahvalnost radnom narodu SAD PDF Ispis E-mail
Administrator   
Wednesday, 12 October 2016

Image"Ovaj svet u kojem živimo je težak i opasan. Smatram najvažnijim da, i preko vodene daljine koja nas deli i možda razlike u političkoj filozofiji, imamo razumevanje osnovnih politika i ciljeva zemalja širom sveta kako bi ta opasnost bila smanjena". Ovim rečima je američki predsednik DŽon Ficdžerald Kenedi u Beloj kući dočekao svog jugoslovenskog kolegu Josipa Broza Tita, 17. oktobra 1963. Poseta Tita Americi pala je tačno godinu dana posle kubanske raketne krize iz oktobra 1962, dve godine nakon podizanja Berlinskog zida i mesec dana pre nego što će Kenedi u Dalasu biti ubijen.

Uz uobičajene tople reči dobrodošlice, Kenedi je tom prilikom izrazio nadu da će "odnosi između naše dve države biti jači i da će naša posvećenost nacionalnoj nezavisnosti biti pojačana". Pada u oči "nacionalna nezavisnost" - izraz koji je američki predsednik svakako upotrebio misleći na obe države - jer govori o jednom prohujalom vremenu. Opasnom, kako je Kenedi rekao, ali iz perspektive današnjeg sveta, možda i ne toliko.

"Drago nam je što ćemo ovom prilikom biti u prilici da vidimo makar deo vaše velike i lepe zemlje i da se upoznamo na neposredniji način sa nekim od velikih dostignuća radnog naroda Amerike", Tito je, na sebi svojstven način, pozdravio Kenedija uz podsećanje na zajedničke aspiracije tokom istorije, posebno u vreme dva svetska rata, kao i na posvećenost idealima iz Povelje UN (svi citati navedeni prema Predsedničkoj biblioteci i muzeju DŽon F. Kenedi). Predsednik SFRJ se u Vašington, inače, uputio posle posete Latinskoj Americi.

Septembra 1963. američka novinska agencija UPI ovako je najavila posetu: "Iako je susret opisan (u Beloj kući, prim. aut.) kao 'neformalan', zvaničnici administracije sastanak smatraju važnim jer će Kenediju dati šansu da o jugoslovenskom lideru dobije utiske iz prve ruke. Tito, iako komunista, igra važnu ulogu unutar neutralnog bloka u većini tema na relaciji Istok - Zapad... Nedavno, sovjetski premijer Nikita Hruščov otišao je u Jugoslaviju kao Titov gost (5. septembra 1963, prim. aut.). Tito ima uticajna gledišta na teme Istok - Zapad, od Berlina, razoružanja, nuklearnih proba, do toga kako bi Zapad trebalo da se drži prema Rusima. On se zalaže za to da vodeće sile manje troše na oružje, a više na pomoć nerazvijenim zemljama".

A tog 17. oktobra 1963. predsednici Kenedi i Tito ponovo su se zvanično obratili jedan drugom, i javnosti, zdravicom tokom ručka, takođe u Beloj kući. "Imali ste izvanrednu karijeru u ratu i miru", rekao je Kenedi Titu, "i iako postoje razlike u gledištima koje razdvajaju naše vlade, ipak, ova administracija, kao što su bili i dvojica mojih prethodnika, predsednik Ajzenhauer i predsednik Truman, duboko je uverena u nezavisnost vaše zemlje i ceni izvanredne napore koji su učinjeni da se ta nezavisnost održi, jer vi ste u oblasti od velikog značaja".

Možda je najzanimljiviji deo zdravice jugoslovenskog maršala: "Posebno bih želeo da iskoristim ovu priliku da izrazim zahvalnost Vladi Sjedinjenih Država i narodu Sjedinjenih Država, koji su, posle rata koji je našu zemlju veoma opustošio i obogaljio, pritekli u pomoć kako bismo u miru mogli razvijati našu zemlju i što su pomogli da se ona vrati na put napretka".

Nažalost, Titova zdravica Kenediju, u kojoj mu je poželeo dug život, nije se ostvarila. Američki predsednik ubijen je samo četiri nedelje nakon posete. Zanimljivo je da je vest o atentatu u Jugoslaviji bila primljena veoma emotivno, čak je bio proglašen i dan žalosti. Novinari svedoci tih dana - a jugoslovenski mediji su o ubistvu opširno izveštavali - objašnjavali su kako je Tito bio posebno naklonjen Kenediju, da je na njega ostavio dobar utisak kao čovek i političar.

Tri puta u Beloj kući

Tito je Belu kuću tokom svoje vladavine posetio tri puta. Prvi put to je bilo upravo prilikom susreta s predsednikom Kenedijem. Osam godina kasnije domaćin mu je bio predsednik Ričard Nikson. Sa DŽimijem Karterom razgovarao je u Vašingtonu u martu 1978. Prvi američki predsednik s kojim se Tito sastao bio je Dvajt Ajzenhauer. Susret je upriličen na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, 1960. u NJujorku.

Podržala Ambasada SAD u Beogradu. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD

Piše: M. M.

Danas 7.10.2016.

 

#‎JosipBrozTito #Jugoslavija ‪#‎Yugoslavia ‪#‎SFRJ #antifašizam #antifascism

 



 

Zadnja Promjena ( Wednesday, 12 October 2016 )
 
« Prethodna   Sljedeća »